Ознаке

, ,

o srreci

01/31/2015 ·НЕШТО ЛЕПО
Мислите да је непристојно објавити: ја сам срећан човек? Јесте, многи срећни људи стрепе да се похвале срећом, да је не урекну; плаше се да им се Срећа изненада не преобрати у Несрећу. Видите, ти већ нису срећни, јер… Срећа и Стрепња не иду заједно ; онај који стрепи – није срећан. Уместо да певају и славе бога што су срећни, они потајно мисле да су криви што су срећни. Као да је Срећа нешто што не припада људима. Ја сам искусио нешто сасвим друго.

Среће и радости има у изобиљу, несреће и мучнине много мање. То вам је, у ствари, исто као са Здрављем и Болешћу.

Јесте, ја сам вам као неки агитатор, манекен Среће.

Без поуздања у Срећу, без подразумевања Среће, нема Среће. Зато бих, пре свега, требало да захвалим себи, али, још више богу, што ме је начинио оваквим какав јесам, какав треба да будем. Када се упореде два тренутка мене, размакнута педесет осам година, рекло би се да су само чудо, превелика божја милост, могли да их саставе…

Међутим, све је текло обичним, понекад чак и спорим током, скакутао сам с камена на камен, све по сувом.

Закључио сам из тога оно што би требало поверити и другима: живот је удешен људима за срећу, а проклетство су измислили, и дозивају га… извините… они незгодни, прљави, баксуз људи, који не умеју са животом …

Извор: http://nestolepo.com/wp/nesto-lepo-trinaesta-epizoda-o-sreci/