Ознаке

Ми, напросто, већ годинама, немамо проблем насиља, него ненасиља. Наиме, од како су надлежни широм отворили сва врата, а поготову медијска, те насиље увели, као што се уводи драг гост, оно је постало уобичајено, а ненасиље – инцидент. Не прође дана у нашим школама да се ученици не потуку, да неко грубо, вербално, не тлачи другог, да претње не круже на свим нивоима…

И, тако, то се лагано, али упорно, преводи у школску праксу и лагано, али упорно, за кривце проглашавају просветни радници…Да ли сте погледали само игрице у Плеј продавници телефона дечијих? У њима доминира хаос и суровост – негативни ликови представљају се у позитивном светлу, док све врви од сакаћења која се дају као симпатична и томе подобно…

Да ли сте погледали најновији Тарантинов филм, који је доступан деци? Да ли је садржај безмало свих таблоида, који преовладавају и који слободно круже интернетом и киосцима, оно што би деца требало да читају? Са друге стране закони у школи благонаклоно третирају све облике насиља и наставни кадар доводе у позицију да се готово искључиво бави папирологијом, док су превенција и заштита нешто што је суштински ускраћено. Према томе, докле год овај тренд буде на снази; деца ће бити угрожена, родитељи ће кривити наставнике – дириговани од стране надлежних, а ненасиље ће бити оно што је некада било насиље – изузетак…

Милош Галетин

Извор: http://www.unijasprs.org.rs

Advertisements