Ознаке
Хорхе Луис Борхес: ТРЕНУЦИ САМО
покушао бих у следећем да направим више грешака,
не бих се трудио да будем тако савршен,
опустио бих се више.
Био бих глупљи него што бејах, заиста
врло мало ствари бих озбиљно схватао.
Био бих мањи чистунац.
Више бих се излагао опасностима, више путовао,
више сутона посматрао, на више планина попео,
више река препливао.
Ишао бих на још више места на која никад нисам отишао,
јео мање боба, а више сладоледа,
имао више стварних а мање измишљених проблема
Ја сам био од оних што је разумно и плодно
проживео сваки минут свог живота: имао сам, јасно,
и часака радости.
Али када бих могао назад да се вратим,
тежио бих само добрим тренуцима.
Јер, ако не знате, живот је од тога сачињен,
од тренутака само; немој их пропуштати сада.
Ја сам био од оних што никада никуда нису ишли без
топломера, термофора,
кишобрана и падобрана;
кад бих опет могао да живим,
лакши бих путовао.
Када бих поново могао да живим,
с пролећа бих почео босоног да ходам
и тако ишао до краја јесени.
Више бих се на вртешци окретао,
више сутона посматрао и са више деце играо,
када бих живот поново пред собом имао.
Али, видите, имам осамдесет пет година,
и знам да умирем.
Извор: ПОЕЗИЈА ВЕКОВА: Хорхе Луис Борхес: ТРЕНУЦИ САМО
