Ознаке
„Два заспала“ на Сајму књига у Новом Саду
11 субота мар 2023
Posted КЊИЖЕВНОСТ
in11 субота мар 2023
Posted КЊИЖЕВНОСТ
inОзнаке
18 недеља дец 2022
Posted КЊИЖЕВНОСТ
inОзнаке
11 недеља дец 2022
Posted КЊИЖЕВНОСТ
inОзнаке
27 недеља нов 2022
Posted КЊИЖЕВНОСТ
inОзнаке
29 недеља мај 2022
Posted КЊИЖЕВНОСТ
inОзнаке
Posted КЊИЖЕВНОСТ
inОзнаке
14 субота мај 2022
Posted КЊИЖЕВНОСТ
inОзнаке
09 понедељак мај 2022
Posted КЊИЖЕВНОСТ
inОзнаке
12 недеља дец 2021
Posted КЊИЖЕВНОСТ
inОзнаке
Издавач је Градска библиотека Нови Сад.
Роман се може пронаћи (за сада) у две књижаре у Новом Саду,
у књижари „Мала велика књига“ (Позориште младих) и
у књижари „Мост“ (Змај Јовина улица).
После читања ове књиге, ни један поглед на Тврђаву и њен сат
више неће бити исти… Читаоцу остаје у аманет да учи и памти…
јер дошло је време да се проговори и одговори… (стр. 103), а ваше и
моје, то није исто… ви пролазите и нестајете, а ја остајем… (стр.4).
Два заспала, књижевно дело Жике Николића, неће проћи…
Остаће да траје и да прича причу коју је давно требало испричати…
(…Створитељ нам у право време пошаље оно што нам треба…, стр. 98).
проф. Снежана Алексић Станојловић
Идеја да се сат на Тврђави оживи, као и све оригиналне и
добре идеје, делује једноставно. Сат је приповедач и посебно
упечатљиви су уводни пасуси сваке главе тј. сата. Да упознате
наратора, можете читати само те фрагменте, убедљиви су.
Сат говори о себи, свом пореклу и трајању, свом бићу тј. механизму.
Друга његова улога је да нам говори о повести која се одвија пред
његовим казаљкама, али и о људској души коју добро познаје.
И као треће, говори о јунацима романа и непосредно нас уводи у
причу. Његова изузетност потиче од тога што је владалац времена
које је за савременог човека тако неухватљива категорија, а
отворено питање трајања и пролазности одвајкада.
„Знајте, ваше и моје – то није исто. Ја сам истина према којој управљате
своје обавезе, своје животе. Ви пролазите и нестајете, а ја остајем.”
Време и сати су доминантни и у композицији романа.
У средишту радње је бомбардовање града са Тврђаве 12.06.1849.
године које се дешава у тринаестом сату. Три целине, Револуција,
Циркус и Излаз, имају укупно двадесет четири главе тј. двадесет
четири сата. Првој и најобимнијој целини (1849.) припада
четрнаест сати, другој (пола века касније, око 1900.) девет сати
и последњој (2006.) – један сат, онај поноћни када ватрометом
почиње и завршава се ЕXIT. Аутор нас провлачи кроз више од
сто педесет година историје Новог Сада, а композиционо све то
смешта у двадесет четири сата. Поиграва се временом.
проф. Станислава Бакић Јоканић
Време које неумитно тече, приказано је кроз симоболику сатова
– једног џепног, који путује кроз генерације, и оног великог,
са обрнутим казаљкама, који је вишестолетни симбол
Петроварадинске тврђаве и Новог Сада.
Управо њему аутор је дао и уводну реч у сваком поглављу.
Он је тихи сведок и свезнајући приповедач. Али, није само то.
Главе романа немају уобичајене наслове, него су бројевима обележени
сати – од првог сата након поноћи, до поноћног сата на крају.
Већ овим детаљем Жико Николић се представља као искусни приповедач,
специфичног стила, који ништа не препушта случају.
Доц. др Невена Варница
17 недеља јун 2018
Posted КЊИЖЕВНОСТ
inМилош Црњански Суматра
Сад смо безбрижни, лаки и нежни.
Помислимо: како су тихи, снежни
врхови Урала.
Растужи ли нас какав бледи лик,
што га изгубисмо једно вече,
знамо да, негде, неки поток,
место њега, румено тече!
По једна љубав, јутро, у туђини,
душу нам увија, све тешње,
бескрајним миром плавих мора,
из којих црвене зрна корала, као,
из завичаја, трешње.
Пробудимо се ноћу и смешимо, драго,
на Месец са запетим луком.
И милујемо далека брда
и ледене горе, благо, руком.
СТРАЖИЛОВО – Милош Црњански (одломак)
Лутам, још, витак, по мостовима туђим,
на мирисне реке прилежем, па ћутим,
али, под водама, завичај већ видим,
откуд пођох, посут лишћем жутим
и расутим.
И овде, румен крина,
са девојачког ребра,
ја, зором, уморно бришем, без милина.
А кад утопим чун Месечев, од сребра,
у ново море јутра и у траве,
седнем на облак, па гледам светлости,
што се по небу, из моје страсти, јаве.